Profil: Vanja ČEHOVLJEVSKA BURLESKAU predstavi trupe „Jorik“, u adaptaciji i režiji Žanka Tomića, sve se – na poprištu unakrsnog pogleda gledalaca raspoređenih na dve sučeljene strane tribina – zbiva u eksterijeru, oko davno ispražnjenog dvorišnog bazenu i u njemu. Tu, na tom osvežavajućem, rekreativnom mestu kojem su oduzeti upravo ti atributi relaksacije, odvija se i ona terevenka obnaženih pijanih muškaraca, i onaj poverljiv razgovor mladih žena, i ona svađa na ivici tragedije koja se namah pretvara u farsu kad Vanja neuspešno puca u omraženog i ostarelog zeta u čiju je novu, mladu ženu zaljubljen, jer ovaj je naumio da proda imanje, a s njim i Vanju i sopstvenu kći Sonju; i onaj momenat kad Vanja „umire“ dok slušamo četvrti stav Pete simfonije Gustava Malera, čuveni Adagietto, uz koji, na isti način, u Veneciji umire Manov doktor Ašenbah; te onaj ekološko-edukativni, zapravo, erotsko-kopulativni sastanak Jelene Andrejevne i doktora Astrova (izuzetno smešna scena u kojoj Astrov pokušava da rastavi čvrsto stisnute Jelenine noge, a ona ih, i uz najbolju volju, rastaviti ne može!), i, najzad, onaj porodični rastanak na kraju, kojim se krug zatvara, a nad njim u vazduhu, uz oblačiće humora, ostaje da lebde i gasoviti pramenovi sete…U predstavi Profil: Vanja je čudaštvo, koje s početka nagoveštava Čehov, ovde odmah i ogoljeno pred nama. I komedija može da se zahukta do krajnjih granica burleske.
Dnevni list Danas
