Александар Гајин, рођен у Новом Саду 23. новембра 1965.
Гимназију завршио у Новом Саду 1983. Академију уметности, глуму завршио у Н. Саду у класи професора Петра Банићевића 1987.
У сталном ангажману у Српском народном позоришту од 7. марта 1988.
Награде:
- Годишња награда СНП- а за улогу Мортимера Брустера, 1994.
- Награда „Предраг Пеђа Томановић“ за улогу Ђоке, Сумњиво лице, 1996.
- 2004. XIII дани Зорана Радмиловића: Зоранов брк, глумац вечери
- 2004. Глумачке свечаности „Миливоје Живановић“:
Глумац вечери, по оцени стручног жирија за улогу, слуга Јован, Покондирена тиква, режија К.Крнајски
Глумац вечери, по оцени публике за улогу, слуга Јован, Покондирена тиква, режија К.Крнајски
Улоге:
У Српском народном позоришту:
– Калип / Археолошка искапања код села Диљ Иве Брешана у режији Љубише Георгиевског, 1986.
– Писац / Добри доктор Нила Сајмона у режији Петра Банићевића, 1986.
– Стивен / Први Израела Хоровица у режији Милана Плетела, 1987.
– Баћа / Свети Георгије убива аждаху Душана Ковачевића у режији Егона Савина – замена од 1988.
– Момчић/Џелат / Клопка Тадеуша Ружевича у режији Невене Јанаћ, 1988.
– Борис Антонов / Роман о Лондону Милоша Црњанског у режији Стеве Жигона, 1987.
– Уски / Три чекића /о српу да и не говоримо/ Деане Лесковар у режији Егона Савина, 1988.
– Коља / Луда игра Лева Биринског у режији Виде Огњеновић
– Жан / Магарац Жоржа Фејдоа у режији Желимира Орешковића
– Пасивиста / Нови Сад ил’ никад М. Пајовића-Р. Бојичића-М. Вржине-Д. М. Петровића у режији Радослава Дорића, 1989.
– Тјатин / Јегор Буличов Максима Горког у режији Душана Јовановића, 1989.
– Јаблани / Друга врата лево Александра Поповића у режији Суаде Капић, 1989.
– Хорда / Козодер у акцији Ратка Радивојевића по Ј.Ј. Змају у режији Ратка Радивојевића, 1990.
– Луда / Краљ Лир Вилијама Шекспира у режији Љубише Ристића, 1990.
– Јеронимус Гонгора / Карлос II Омађијани Питера Барнса у режији Горана Вукчевића, 1990.
– Хијерон (off) / Жене у народној скупштини Аристофана у преводу и адаптацији за модерну сцену Бранка Плеше и у режији Зорана Ратковића, 1991.
– Казивање стихова После погреба / Лаза Костић-Међу јавом и међ сном, сценарио Петра Марјановића у режији Радослава Миленковића, 1990.
– Patrick Walker / Очеви и оци Слободана Селенића у драматизацији Петра Марјановића и у режији Славенка Салетовића, 1990.
– Син / Стаклена менажерија Тенесија Вилијамса у режији Богдана Рушкуца, 1991. замена од фебруара 1992.
– Син, кажу да је Илијин / Вођа Радоја Домановића у драматизацији и режији Радослава Миленковића, 10. октобар 1992.
– Мишика / Кад би Сомбор био Холивуд аутора и редитеља Радослава Дорића, 1993.
– Мортимер Брустер / Арсеник и стара чипка Џозефа Кеселринга у режији Радослава Дорића, 1993.
– Чеда Урошевић / Госпођа министарка Бранислава Нушића у режији Бранка Поповића, 1993.
– Коста Трифковић / Српска Атина Р. Дорића у режији аутора, 1994.
– Ђока / Сумњиво лице Б. Нушића у режији Дејана Мијача, 1994; Награда “Предраг Томановић”
– Кумић / Мрешћење шарана А. Поповића у режији Егона Савина, 1996.
– Петар / Сабирни центар Д. Ковачевића у режији Љубослава Мајере, 1999.
– Др Петровић / Ожалошћена породица Д. Ковачевића у режији Дејана Мијача, 2000.
– Никола / Cuba Libre Ивана М. Лалића у режији Кокана Младеновића, 2001.
– Светозар Одобашки / Раванград Ђ. Лебовића у режији Дејана Мијача, 2002.
– Петар Дуња / Сан летње ноћи В. Шекспира у режији Кокана Младеновића, 2003.
– Јован / Покондирена тиква Ј. С. Поповића у режији Ксеније Крнајски, 2004.
– Подстанар / Балкански шпијун Д. Ковачевића, 2004.
– Никола / The grateful alive Весне Радовановић, 2005.
– Бокчило / Дундо Мароје М. Држића, 2005.
– Кнез / Расправа Маривоа, 2006.
– Сретен / Зверињак Д. Спасојевића, 2007.
– Господин Стојковић / Је ли било кнежеве вечере Виде Огњеновић, 2008.
– Кулигин / Три сестре А. П. Чехова у режији Радослава Миленковића, 2009.
– Леонард / Тајни дневник Вирџиније Вулф у режији Милене Павловић Чучиловић, 2010.
– Сликар / Тимон Атињанин у режији Горчина Стојановића, 2010.
– Пал Шандор / Родољупци у режији Соње Вукићевић, 2011.
– Кир Анастас Агагијанијан / Сеобе у режији Виде Огњеновић, 2011.
У другим позориштима:
– Мали Jason / Медејина деца Сусане Устен-Пер Лисандера у режији Милоша Лазина, 1986, Позориште „Бошко Буха“, Београд
– Петар / Малограђани Максима Горког у режији Влатка Перковића, 1990, Позорница драмских уметности, Нови Сад
– Богодвој / Приватни мир Аристофана у режији Лазара Стојановића, 1990. ЈУ-ФЕСТ, Суботица
– Тељегин / Ујка Вања / Чехов, режија Жанко Томић, Продукција Јорик трупа, СКЦ, Битеф театар. 2011.
Телевизија и филм:
Бајке света (Би-Би-Си, режија Ендрју Грив);
Херој улице (ТВ Нови Сад, режија Милан Плетел);
Сеобе (режија Саша Петровић);
Поклон чекања (ТВ Нови Сад, режија Бечејски);
Дивљи светац ( ТВ Нови Сад, режија Богдан Рушкуц);
Љубавно писмо ( ТВ Нови Сад, режија Славко Димитријевић);
Јевреји долазе ( ТВ Нови Сад, режија-Рвослав Марић);
Мемо, режија М. Јовановић
Пет векова манастира Крушедол РТВ
Као рани мраз, режија Ђ.Баласевиц Салајка
Сва та равница, режија М. Лекић, ТВ Пинк
Заувек млад, Н.Огњеновић, Ф. Чоловић Нира РТВ
Il Scandalo della Banca Romana, RAI 1, режија Stefano Reali, продукција Alessandro Jacchia, 2009.
Изведене радио-драме:
Ноћник, Ја сам галеб.
Режија:
КРАЈНОСТИ Виљема Мастросимонеа, Културни центар Нови Сад, април 2000.