Sve je tu: zeleni bre\u017euljak, ovca, pu\u0161ka… Nezaobilazni simboli Irske, do\u010darani minimalisti\u010dkom scenografijom \u017deljka Pi\u0161kori\u0107a koja, pri tom, mo\u017ee biti i Zemljina polulopta, sugeri\u0161u\u0107i da pri\u010da koju pri\u010daju Martin Mekdona i Trupa “Jorik”, na nivou globalne metafore, nije samo pri\u010da o nekoj tamo irskoj zabiti u kojoj je nasilje folklor svakodnevice, ve\u0107 i pri\u010da o svetu u kojem \u017eivimo.I, za po\u010detak: “Poru\u010dnik sa Ini\u0161mora” savremenog britanskog dramati\u010dara Martina Mekdone, u re\u017eiji \u017danka Tomi\u0107a, jeste \u2013 na svim planovima – dosad najzrelije i najkompletnije ostvarenje novosadske trupe. To je predstava koja, pri tom, poseduje sve kvalitete Tomi\u0107evog rediteljskog rukopisa: anga\u017eman, preciznost i\u0161\u010ditavanja predlo\u0161ka, dobar rad sa glumcima, primeren ritam i ma\u0161tovitu, ali bez digresija, teatralizaciju.<\/p>\n
Mekdona, \u010diji dramski opus teoreti\u010dari svrstavaju u estetiku “krvi i sperme”, govori o brutalnosti nasilja i njegovim apsurdnim, naj\u010de\u0161\u0107e “kolateralnim” i stoga jo\u0161 tragi\u010dnijim, \u017ertvama, poetikom baziranom na crnom humoru koji zasmejava, potresa i uznemiruje. U ovom konkretnom slu\u010daju, Mekdonina kriti\u010dka o\u0161trica usmerena je ka hipokriziji na kojoj po\u010divaju “moralne” norme savremene civilizacije i njen sistem vrednosti koji u praksi bitno odstupa od proklamovanog, bar kad je ljudski \u017eivot u pitanju.Tuma\u010de\u0107i naslovni lik, neuroti\u010dnog, samozvanog \u00abporu\u010dnika sa Ini\u0161mora\u00bb koji \u0107e, na vest o smrti svog voljenog ma\u010dka pokrenuti \u010ditav mehanizam ubistava, Milorad Kapor je ostvario dosad najbolju, najkompleksniju i najzreliju ulogu. Njegov Pedrik poseduje uverljivost kako u scenama “ludila” tako i u onim koje bismo mogli nazvati lirskim (grubo-ne\u017ene ljubavne scene), kao i kada, spreman da ubije sopstvenog oca, lije iskrene suze za ma\u010dkom.<\/p>\n
Sjajan tandem bili su Miroslav Fabri (dovoljno je videti ga u sceni nad mrtvim sinom, li\u0161enoj patetike i, naizgled, i emocija) kao Doni i Milovan Filipovi\u0107 (\u010dija je jednoli\u010dna verbalna intonacija izazivala i smeh i empatiju) kao Dejvi. Kristina Radenkovi\u0107 kao Mejred, \u017eenski pandan Pedriku i nastavlja\u010d njegove “strategije”, ve\u0161to je balansirala izme\u0111u \u017eenstvenosti i luda\u010dke okrutnosti, a daju\u0107i svojim \u2013 u tekstu ne ba\u0161 izdiferenciranim – likovima pe\u010dat osobenosti i istinskih dramskih karaktera, lepo iznijansirane i duhovite epizode ostvarili su Ninoslav \u0110or\u0111evi\u0107, Dragan Stojmenovi\u0107, Ivan \u0110uri\u0107 i Marko Markovi\u0107.\u010cistu i stilski doslednu poetiku ove predstave, sem glumaca i scenografa, zdu\u0161no su podr\u017eali i kostimografkinja Jovana Despi\u0107, kao i uzbudljiva, u ovom slu\u010daju povremeno ironi\u010dno konotirana, irska muzika u izboru samog reditelja.<\/p>\n
<\/p>\n
D. Nikoli\u0107, DNEVNIK<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Sve je tu: zeleni bre\u017euljak, ovca, pu\u0161ka… Nezaobilazni simboli Irske, do\u010darani minimalisti\u010dkom scenografijom \u017deljka Pi\u0161kori\u0107a koja, pri tom, mo\u017ee biti i Zemljina polulopta, sugeri\u0161u\u0107i da pri\u010da koju pri\u010daju Martin Mekdona i Trupa “Jorik”, na nivou globalne metafore, nije samo pri\u010da o nekoj tamo irskoj zabiti u kojoj je nasilje folklor svakodnevice, ve\u0107 i pri\u010da o svetu u kojem \u017eivimo.I, za […]<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":290,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[106,117],"tags":[],"class_list":["post-250","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-kritike","category-porucnik-sa-inismora"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/joriktrupa.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/250","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/joriktrupa.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/joriktrupa.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/joriktrupa.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/joriktrupa.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=250"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/joriktrupa.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/250\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/joriktrupa.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=250"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/joriktrupa.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=250"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/joriktrupa.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=250"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}