Jung ka\u017ee da je \u201emit ono \u0161to je uvek, ono \u0161to je svugde i ono u \u0161ta svi veruju\u201c. Za nekoliko miliona ljudi, odrednice ovog leksikona jesu uvek, svuda i nepodle\u017eu\u0107e sumnji. Istina, govorimo o svetu koji je nestao, pokazao se toliko tro\u0161nim da njegovi giganti i heroji i bogovi, neminovno izazivaju ironiju, smeh, tugu i nostalgiju. Ali, ova predstava nije \u0161ala-komika, niti istra\u017euje korene na\u0161e propasti, ovo je ozbiljno umetni\u010dko delo koje se bavi ozbiljnim emocijama ljudi nateranih da preko no\u0107i prestanu da veruju u gotovo sve \u0161to im je odre\u0111ivalo dotada\u0161nji \u017eivot. Taj zadatak, dostojan heroja i bogova, a ne obi\u010dnih ljudi, svi smo odradili, i red je bio da dobijemo jednu ovakvu predstavu koja \u0107e nas pomaziti po glavi i re\u0107i da smo jako, jako dobri i poslu\u0161ni.Sve je po\u010delo slovom P \u2013 od partizana! Zatim emisija \u201eKaravan\u201c, pa serija \u201eBolji \u017eivot\u201c, pa crtani \u201eBaltazar\u201c. Osim partizana, tog prepotopskog mita objedinjuju\u0107eg za sve generacije, slede\u0107a tri sugeri\u0161u generacijsku pripadnost autorskog tima ove predstave, a to je trupa \u201eJorik\u201c, \u010diji su pripadnici, sude\u0107i po TV uticaju na njihovo pam\u0107enje, ro\u0111eni negde sedamdesetih.<\/p>\n
Ali, samo je po\u010detak romanti\u010dno nostalgi\u010dan, ve\u0107 sa \u201ePomornikom\u201c uvla\u010de se mra\u010dni tonovi zaboravljene pro\u0161losti u ovu predstavu, sa tom obi\u010dnom pticom na slici, simbolom svih praznih mesta u na\u0161im albumima sa sli\u010dicama, svim izgubljenim \u201ePoni\u201c biciklima i uni\u0161tenim snovima o boljem \u017eivotu.Prvi \u201eMekdonalds\u201c na Balkanu je i maestralni monolog Milorada Kapora, ne\u010duveno nevulgarni splet najstra\u0161nijih psovki u koji je stao sav jad i bes priprostog i obi\u010dnog pobe\u0111enog sega-mega globalnim vlasnikom aviona i miliona. I jo\u0161 jedna, jednako maestralna odrednica, ona po kojoj je \u010ditava predstava dobila ime. Ta neizgovoriva re\u010d dobija se kada latinicom \u010ditate \u0107irili\u010dno ispisanu re\u010d kikiriki. Za\u0161to bi to neko radio \u2013 glupo pitanje, jer je toliko glupljih stvari sa katastrofalnim posledicama ura\u0111eno ali \u201eKNKNPNKN\u201c je simbol svih apsurdnih i pogubnih ludila, u fascinantnom izvo\u0111enju Ninoslava \u0110or\u0111evi\u0107a, \u010doveka koji na na\u0161e o\u010di oboleva od ludila, da bi na kraju svako I izgovarao kao N.<\/p>\n
Poku\u0161ajte! Ima scena u kojima \u0107e vam od smeha bukvalno suze te\u0107i, kao ona u kojoj se kre\u0161u \u010detnik i usta\u0161a, ali i onih u kojima \u0107e vam se od naj\u010distije tuge plakati, kao kad bosanska seljan\u010dica, sva \u010dista kao suza, pri\u010da o Bojanu Kri\u017eaju, isto tako \u010distom kao suza.Izuzuetna predstava, maestralna re\u017eija i maestralna gluma \u2013 Ninoslava \u0110or\u0111evi\u0107a, Suzane Vukovi\u0107, Milorada Kapora, Milovana Filipovi\u0107a i Jelene \u0110uki\u0107.<\/p>\n
Aleksandra Glovacki, VE\u010cERNJE NOVOSTI<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Jung ka\u017ee da je \u201emit ono \u0161to je uvek, ono \u0161to je svugde i ono u \u0161ta svi veruju\u201c. Za nekoliko miliona ljudi, odrednice ovog leksikona jesu uvek, svuda i nepodle\u017eu\u0107e sumnji. Istina, govorimo o svetu koji je nestao, pokazao se toliko tro\u0161nim da njegovi giganti i heroji i bogovi, neminovno izazivaju ironiju, smeh, tugu i nostalgiju. Ali, ova predstava […]<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":293,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[116,106],"tags":[],"class_list":["post-254","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-knknpnkn-sr","category-kritike"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/joriktrupa.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/254","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/joriktrupa.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/joriktrupa.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/joriktrupa.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/joriktrupa.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=254"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/joriktrupa.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/254\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/joriktrupa.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=254"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/joriktrupa.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=254"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/joriktrupa.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=254"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}