Da je samo bila manje pretenciozna, predstava „KNKNPNKN“ ne bi bila samo najbolje ostvarenje ovogodišnjeg Belefa, koji je za razliku od prošle, ove godine doživeo dosta dobro izdanje. Predstava „KNKNPNKN“ (KНКНПНКН) sastavljena je od osamnaest utisak je, slobodno odabranih slika, takozvanih mitskih mesta naše (eks YU) kulture, možda pre javnog života. Koristeći se knjigom „Leksikon YU mitolgije“ autori, naime, interpretiraju svoju verziju onoga što se nekada zvalo zajednički kulturni prostor, pametno se držeći podalje od jugonostalgije već nastojeći da uspostave sopstvenu (duhovitu) sliku onoga što danas zovemo YU mitologija. Tako će, recimo, objašnjenje prve mamutske serije „Dinastija“, koja je prikazana u predvečerje raspada SFRJ i koja je prethodila prvoj domaćoj velikoj, barem po broju epizoda, seriji „Bolji život“, biti izvedeno uz pomoć časova glume. Čuvenog Stivena i njegovih prijatelja, takozvanih pionira homoseksualizma, dvojica studenata na času glume interpretiraju kao likove ustaše i četnika.
Njihov međusobni odnos izražen je analizom figura veneris u sto poza, dok je podsećanje na seks simbole eks YU prostora Božidarku Frajt, Svetlanu Bojković, Milenu Zupančič ili Tanju Bošković realizovano uz pomoć grupe pripadnika JNA i onoga što vojska stalno radi, a nije piće. Sve dok dok ih ne raznese eksplozija. Osim ovih, vredi ukazati na nadahnute scene, na primer Šerbedžija Rade, koja njegovu svetsku slavu u ulogama slovenskih kriminalaca svih boja, čita iz vremena kada je ovaj glumac bio isto što i „Ne daj se Ines“ ili nostalgične priče o Mirzi Delibašiću i njegovoj borbi za priznanje. Petoro učesnika Milovan Filipović, Milorad Kapor, Ninoslav Đorđević, Suzana Vuković i Jelena Đukić bili su dobar tim koji je dobro funkcionisao podržan solidnim bendom „Ludilo mozga“, sve dok je to bilo u njihovoj moći. Kada su autori pokušali da svojoj duhovitoj studiji daju drugačiji sadržaj i da ga podvedu pod neke sasvim druge (kritičke) okvire, to nije baš najbolje funkcionisalo.
Nedeljko Jovanović,
BLIC
