Za razliku od srpskog filma, koji je već eksploatisao raspad Jugoslavije na prilično eksplicitan način, pozorište je to činilo uglavnom kroz posledice (sa izuzetkom Markovićeve Turneje) – raspad porodice, emigraciju, delikvenciju ’90ih. Međutim, koliko god pojam nostalgije bio bremenjen sve više negativnim predznakom, autori predstave KNKNPNKN upravo kroz nostalgični diskurs pokazuju da je moguće kritički, ironijski i autoironijski problematizovati jugomitologiju. Sam naslov predstave, naizgled parodičan, izuzetno je simboličan – KИКИРИКИ napisan obrnutim ćiriličnim I postaje latinični KNKNPNKN – pojam bez značenja, zabuna, poput nadrealističke ili dadaističke mantre. Upravo to prevođenje ćirilice na latinicu, taj pokušaj pomirenja ova dva pisma koja simbolički govore o onome što je geografski desno odnosno levo od Drine, i taj bastardni pojam bez značenja, KNKNPNKN, postaje lajtmotov čitave kabaretske predstave koja zapravo predstavlja pomen jednoj, za neke, isto tako bastardnoj tvorevini, a za druge – mitskom, utopijskom snu.
Trupa Jorik i reditelj Žanko Tomić sa dramaturgom Ninoslavom Šćepanovićem, vode nas, u formi framgmenata i slika, na jedno putovanje kroz ne tako daleku prošlost čiju kilometražu beleže kultni motivi pop-kulture i ključne ličnosti jugoslovenskog sporta i tadašnjih medija, i konačno u potpunosti mitologizovani a odsutni lik Josipa Broza. U scenskoj interpretaciji odabranih poglavlja iz Leksikona YU mitologije, kao autorski obojenog popisa značajnih kulturoloških odrednica bivše Jugoslavije, autori predstave KNKNPNKN koriste se formom dosetke i vica, kroz vinjete, najčešće praćene jednim muškim glasom iz off-a, naratorom (je li to Bog, inkarnacija komunizma, ili pak ledeni komentator autsajder iz neke zemlje takozvane ’razvijene’ Evrope?)Odrednice iz Leksikona YU mitologije kao što su – partizani, Bolji život, crtani film Baltazar, slet, prvi McDonald’s na Balkanu, Pesma Evrovizije, Mirza Delibašić, top lista zvezda na koje smo drkali, TV sapunica Dinastija, Rade Šerbedžija ili Bojan Križaj, kvintet glumaca interpretira kroz mini-dramske forme, duo-vinjete, kabaretske ili plesne tačke, parodiranje socijalističkih priredbi i konferansijea, kroz slepstik i burlesku. I taj različit stilski pristup i akcentovanje pojedinih fragmenata daje ovoj dvočasovnoj predstavi izuzetnu dinamiku.
Uz pokušaj (nažalost, samo pokušaj) brehtovskog ferfremdungs-efekta, i kroz razbijanje četvrtog zida, u nekoliko intermeca, autori čine otklon i stilizuju KNKNPNKN ukidajući neophodnost klasičnog dramskog teksta. Lajtmotiv predstave je bolno parodiranje teatralnosti suđenja ratnim zločincima na Haškom tribunalu – odežde i ritual predstavljanja optuženih i svedoka nemuštim sudijama, nisu ništa drugo do maskerada u kojoj se upravo kroz trivijalne a tako nostalgične momente kao što je, recimo, prikupljanje sličica za albume, gledalac dovodi do apsurda, do neprestanog pitanja – je li baš tako moralo biti, i nismo li se, možda, previše zaigrali u ideji jedne takve utopije.Od slepstika fragmenti vode ka dubokoj melodrami – jedna od najefektnijih epizoda je tragična životna storija velikana ju-košarke, Mirze Delibašića, ili pak, glumačka veličina Rade Šerbedžija, simbol nekadašnje ju-kinematografije, koji danas, u Holivudu gradi karijeru na interpretacijama oficira sa tvrdim, ruskim akcentom.
Uz songove iz sapunice Bolji život koja je, naslovom, nehotice ironizovala užas koji će uslediti početkom ’90ih, ili uz akorde TV serije Dinastija, potom evrovizijski duo Dade Topića i Slađane Milošević koji je danas jedan zaključan i nikad više ponovljiv folder, glumci trupe Jorik prezentuju jugoslovenskog homo ludensa koji nije iznikao iz homo fabera već iz jedne iracionalne, mitske, utopijske ideje, koja na trpezi nije ostavila mrvice već žile, krvave mrlje i oglodane kosti.U finalu, uz hipnotički muški off preuzet iz ostvarenja Evropa kultnog levičarskog filmskog autora, Danca Larsa fon Trira, nad glumce i gledaoce nadvija se zastava Evropske unije. Kao senka… ili kao obećanje?
… predstava KNKNPNKN predstavlja upečatljivo, kako emotivno tako i cerebralno iskustvo za gledaoca, u setingu Kalemegdanske tvrđave nekadašnjeg Darul-džihada.
KNKNPNKN ne bi trebalo da ostane samo efemerno belefovsko iskustvo!
Vesna Perić, RADIO BEOGRAD 2
Emisija Kulturni krugovi